Trenutno se nalazite ovde:

Print

103. - februar - mart 2017.

Gde pronaći

Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/novine/apoteka

Reč urednice
Tvrđava

Poslednjih godina se često govori o depresiji kao jednoj od bolesti modernog doba. I ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana zdravlja, koji se obeležava pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije svakog 07. aprila, nosi naziv «Depresija: hajde da razgovaramo» stavljajui u fokus razumevanje uzroka nastanka depresije, kao i načini kako se izboriti sa problemom. Depresija utiče na ljude svih uzrasta, iz svih sfera života i u svim zemljama sveta. Izaziva duševnu patnju i utiče na sposobnost ljudi da sprovode čak i najjednostavnije svakodnevne zadatke, a često ima razoran uticaj na odnose unutar porodice i prijatelja, kao i sposobnost za obavljanje razliičtih poslova. Ipak, depresija se može sprečiti i lečiti.
Zanimljiv je rezultat jedne studije koji ukazuje da većina depresivnih ljudi brže stari ili brže oboleva od demencije, srčanih oboljenja ili dijabetesa. Kongitivna neuronauka raspolaže intrigantnim dokazima da lični doživljaj stresne situacije i pogleda na svet utiče na dužinu telomera (krajeva) hromozoma, koje se smanjuju kako čovek stari. Kod depresivnih i pesimističnih ljudi telomere se ranije i brže skraćuju pa po toj teoriji i starenje je ubrzano.
To je još jedan od dokaza u prilog tvrdnji da životna  fillozofija utiče na psihičko ali i  fizičko zdravlje a sviđa mi se ideja da bi se moglo reći da je jedna od terapija budućnosti „lečenje filozofijom". Posmatranje sebe, svojih postupaka i sumiranje dešavanja bi trebalo da budu svakodnevna praksa, a razgovor sa ljudima u koje imate poverenja često je prvi korak ka izlečenju depresije. Možda je to najbolje opisao Meša Selimović u romanu Tvrđava, kada kaže: «Iskustvo me naučilo da ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u izmaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, osjećaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.Slušatelj je babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto još važnije.»
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gakovi Ranisavljević

SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD RAKA
Stare stvari za novu nadu mališana obolelih od raka

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR je 15.02.2017. povodom Svetskog dana dece obolele od raka, organizovalo humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u 40 gradova širom Srbije. Tačno u 13 časova u nebo nad Srbijom pušteno je hiljade balona u znak podrške svim mališanima koji se leče i u znak sećanja na one male superheroje koji više nisu sa nama.
Humanitarni skupovi su deo kampanje „I ja se borim!" koju je udruženje, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, započelo u februaru prošle godine sa ciljem senzibilisanja javnosti za podršku deci i mladima obolelim iz cele Srbije i podršku projektu izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.
Do sada, tokom kampanje „I ja se borim!", zahvaljujući velikom broju pojedinaca i kompanija, prikupljena su sredstva za prvu fazu izgradnje novog odeljenja. Prva faza je, po planu, završena krajem 2016. godine – novi objekat je izgrađen i stavljen pod krov.
Zajedno sa Halo oglasima i EXIT fondacijom, NURDOR je pokrenuo akciju "Stare stvari za novu nadu” u cilju prikupljanja sredstava za drugu fazu izgradnje. Humanitarna akcija koja će trajati tri meseca, je poziv za sve sugrađane da na početnoj stranici Halo oglasa pronađu zeleni baner sa rukavicama „I ja se borim" i ponude predmet koji žele da doniraju Ili kupe ponuđene stvari, a sva sredstva se direktno uplaćuju na račun NURDOR-a. Sve informacije o akciji - Stare stvari za novu nadu – dostupne su na zvaničnoj internet stranici udruženja www.nurdor.org
Depresija: Prepoznajte znakove i preuzmite kontrolu

Autor: MR PH. SPEC. MARIJANA POPOVIC specijalista farmakoterapije u praksi .

Osećaj tuge, bespomoćnosti i beznađa mogu se javiti u teškim životnim situacijama,ali kada ove emocije postanu deo svakodnevice onda možemo govoriti o depresiji. Simptomi i znaci koji karakterišu depresiju mogu biti različiti,razlicitog intenziteta i dužine trajanja. Subjektivni osecaj ovih simptoma takođe može da varira od osobe do osobe, a veoma često muškarci i žene imaju potpuno različite simptome depresije. Upravo iz tog razloga depresiju je teško prepoznati na samom pocetku, jer se većina simptoma koji karakterišu ovu bolest uobičajeno javlja u stresnim i teškim životnim situacijama..

Pročitajte više u štampanom izdanju...
Sindrom policističnih jajnika

Autor: DR MARKO BERAK, specijalista ginekologije i akušerstva

Sindrom policističnih jajnika često prati gojaznost i ovaj sindrom nosi sa sobom niz faktora rizika po zdravlje žena, značajno smanjuje reproduktivnu sposobnost, te se stoga smatra jednim od najčešcih uzroka ženskog steriliteta. Od izuzetne važnosti je rana dijagnostika još u adolescentnom periodu i primene adekvatnih terapijskih modaliteta.

Pročitajte više u štampanom izdanju...