PRETPLATA
Časopis je besplatan, izlazi na dva meseca i dostupan je u apotekama članicama Info - centra.
Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja koji iznose 300.00 din za 6 brojeva.
Apoteka broj 131
Pročitajte novi broj
https://issuu.com/bbapoteka/docs/ap131
Epidemiološka psihologija
U svakodnevnom životu većine ljudi dominantna je percepcija
reda i određene uređenosti svakodnevnih aktivnosti. S vremena na vreme, tom
redu preti haos, izbijaju ratovi, padaju berze i stvaraju se ekonomske krize,
izbijaju epidemije i pandemije. Epidemije posebno dovode do različitih
poremećaja u životu, radu i funkcionisanju celokupnog društva i često pored
ugroženog fizičkog zdravlja predstavljaju izazov za mentalno zdravlje pojedinca
ali i celokupnog društva. Aktuelna kovid 19 pandemija pokazala je da glavni
izvor neizvesnosti i anksioznosti potiče od narušavanja takozvane rutine
svakodnevnog života (Brooks et al., 2020).
Međutim, ovaj epidemiološki haos može se razumeti na
sistematičan način kroz prizmu „epidemiološke psihologije" koju je još
devedesetih godina prošlog veka zapazio sociolog Filip Strong. Prema Filipu
Strongu, osnivaču sociološke studije o epidemijama zaraznih bolesti, ne samo da
je epidemija biološka već postoji i potencijal za tri psihosocijalne epidemije.
To su strah, moralizacija i naposletku akcija. Strong je zaključio da ljudi na
početku epidemije neće biti u stanju da naprave dobru reakciju kao društvo dok
sve ne obrade prvo kao strah, zatim krenu moralisati i deliti lekcije ko je za
šta kriv, zašto se desilo to što se desilo i šta i kako treba raditi, i na
posletku dolazi treća faza – akcija, odnosno delovanje. Ove faze se međusobno
smenjuju i mi se vrtimo u jednom krugu straha, moralizacije i akcije već skoro
dvadeset meseci. Ova istraživanja pokazuju da se epidemije moraju više
proučavati sa aspekta ponašanja ljudi, jer virusi i bakterije teže da prežive i
imaju mogućnost replikacije, a sve ostalo što raspiruje određenu epidemiju je
do ljudi. Ljudi svojim ponašanjem, nošenjem-nenošenjem maski, izbegavanjem –
upadanjem u gužve, vakcinisanjem – nevakcinisanjem, svojim stavovima i izjavama
doprinose suzbijanju ili širenju zarazne bolesti (u aktuelnoj pandemiji širenju
kovid 19). Ovde se otvara pitanje da li su ljudi racionalni i kako nemogućnost
racionalnog mišljenja i odlučivanja doprinosi razvoju epidemije.
A možda je na kraju Dostojevski lepo ilustrovao ovu problematiku rečima: „Čovek uvek i svuda, ma ko bio, voli da radi onako kako on hoće, a nikako onako kako mu diktiraju razum i korisnost." (F.M.Dostojevski, Zapisi iz podzemlja)
Glavna i odgovorna urednica